Šokiranje vode u bazenu – Sve što treba da znate

Svako ko ima bazen zna da je često važno odraditi i dublje čišćenje, osim onog redovnog održavanja higijene bazena. Tokom letnjih meseci, kada se bazen intenzivno koristi, i kada se voda brže zaprlja, važno je primeniti adekvatne tretmane kako bi se obavila efikasna dezinfekcija bazena. 

Čemu se tada pribegava? Odgovor je šokiranje bazenske vode. Ako ste možda prvi put čuli za ovaj izraz, a ovde ste došli da saznate kako da maksimalno efikasno podignete hemijsku ispravnost bazenske vode, slede informacije koje će vam pomoći da razumete ovaj proces i pravilno ga sprovedete.

Šokiranje bazena predstavlja dodavanje velike doze hlora ili drugog hemijskog sanitizera kako bi se brzo povećao nivo hlora. Ovaj tretman se primenjuje kako bi se eliminisali kontaminanti, ubile bakterije i alge, i razbili hloramini (kombinovani hlorni spojevi koji izazivaju neprijatne mirise i mogu iritirati kožu i oči). 

Glavni zadatak šokiranja bazenske vode je da obezbedi čistu i bezbednu vodu za kupanje. Šok tretman vode u bazenu posebno je poželjan onda kada se bazen učestalo koristi, jer velika frekvencija kupača brzo zaprlja vodu. Zato su važni redovni hemijski tretmani?

Najčešće se za šokiranje vode korist hlor, a postoje i alternative bez hlora koje daju podjednako dobre ezultate.

Hemija koja se koristi pri šokiranju, bilo da je to hlor ili neka druga, ipak se razlikuje od svakodnevnih sredstava za dezinfekciju. To je važno da znate, kako biste kupili dobar proizvod i koristili ga ispravno.

Cilj šokiranja bazenske vode hlorom je da se poveća nivo slobodnog hlora u vodi, a slobodni hlor je tak koji aktivno dezinfikuje vodu vezujući se za štetne materije, kao što su alge ili prljavština.

Šokiranjem se povećava nivo slobodnog hlora istovrenemo uklanjajući vezani hlor (hlor koji je potrošen čišćenjem vode). Taj vezani hlor se vremenom nakuplja i poznat je kao hloramin, koji nema tu snagu i efikasnost da očisti bazensku vodu.

Cilj šokiranja je da se obezbedi adekvatna doza slobodnog hlora kako bi se uspostavila ispravna hemija bazenske vode, a time i kupači bili sigurni da se kupaju u očišćenoj i bezbednoj sredini.

Hlor se najčešće bira, jer je jeftinija opcija, ali postoje sredstva za šokiranje koja nemaju hlor, jer može da zasmeta određenim osobama, zbog iritacije kože.

Ovo hemijsko jedinjenje je jedno od najstarijih oblika hlora koji se koristi za prečišćavanje vode u bazenima. Najčešće dolazi u obliku granula, pa je potrebno da se temeljno rastvori u vodi pre nego ga rasporedite po bazenu.

Kada govorimo o čistoći kal-hipo hlora, u pitanju je raspon od 65% do 75%, zavisno koji je proizvođač u pitanju. 

Savet: Upotrebom kal-hipohlorita dodaje se i 0,8 ppm kalcijuma u bazensku vodu za svaki 1,0 ppm slobodnog hlora. Zato stručna lica preporučuju da uvek proveravate i nivo kalcijuma u bazenu, ako je kal-hipo vaš izbor za šokiranje vode.

Ova opcija je nešto skuplja u odnosu na kal-hipo, ali je efikasnija i brža u svom delovanju. Imajući u vidu da su cene litijuma porasle, utoliko je ova opcija teže dostupnija i dosta skuplja. Litijum jeste toksičan za vodeni svet, zato i jeste efikasan u čišćenju.

Ono što bi trebalo da znate je i to da litijum hipohlorit ima oko 35% hlora, pa je za efikasno šokiranje potrebno implementirati jaču dozu. 

Diklor je u stvari stabilizovani hlor jer sadrži cijanurnu kiselinu. Ovde se savetuje poseban oprez, jer previše cijanurne kiseline ili stabilizatora može umanjiti delovanje hlora u dezinfekciji bazenske vode.

Šokiranje vode u bazenu bez upotrebe hlora uključuje korišćenje alternativnih oksidirajućih sredstava. Ove alternative su efikasne u oksidaciji kontaminanata, ubijanju bakterija i razgradnji organskih materija, a da pritom ne povećavaju nivo hlora. 

Koje su alternative hloru?

MPS je nehlorni oksidant koji se široko koristi za šokiranje bazena. Oksidira organske kontaminante i pomaže u održavanju bistrine vode. Ne povećava nivo hlora, što ga čini idealnim za bazene sa osetljivim kupačima ili one koji žele da smanje upotrebu hlora.

Još jedan nehlorni oksidant koji radi slično kao MPS. Pomaže u oksidaciji organskih kontaminanata i eliminaciji hloramina. Doziranje i uputstva za primenu će se razlikovati u zavisnosti od proizvoda, zato pratite smernice proizvođača.

Ozon je snažan oksidant koji se može koristiti za tretiranje vode u bazenu. Ozon generatori proizvode ozon gas koji se ubrizgava u vodu bazena da bi oksidovao kontaminante.

Ova metoda se obično koristi u kombinaciji sa malom količinom rezidualnog hlora ili broma za kontinuiranu sanitaciju.

UV sistemi koriste ultraljubičasto svetlo za ubijanje bakterija, virusa i drugih mikroorganizama. Pomažu u smanjenju potrebe za hemijskim sanitizerima i mogu pomoći u razgradnji hloramina.

UV sistemi se instaliraju u cirkulacionom sistemu bazena i najbolje funkcionišu kada se kombinuju sa niskim nivoima hlora ili broma.

Brom je alternativni sanitizer hlora koji se takođe može koristiti za šokiranje. Posebno je efikasan u toplim kupatilima i zatvorenim bazenima zbog svoje stabilnosti na višim temperaturama.

Brom se može koristiti u tabletama i granulama, ali obavezno pratite uputstva za pravilno doziranje.

Pre dodavanja bilo kakvih hemikalija prvo proverite pH nivo i po potrebi ga prilagodite na niži opseg pH vrednosti od 7,1-7,3. 

Važno je da nivo slobodnog hlora bude niži od ukupnog nivoa hlora pre šok tretmana. Proverite i tvrdoću kalcijuma pre dodavanja novih hemikalija.

Uklonite lišće i sitan otpad iz bazena. Mreže i usivači su efikasni da uklonite prljavštine pre šokiranja, jer bi se u suprotnom hlor fokusirao na te aspekte i bio bi manje efikasan.

Uvek krenite od pažljivog čitanja uputstva i tako ćete znati koju količinu da dodate u odnosu na kapacitet bazena. Važno je i znati da li ćete šok rastvoriti u kanti tople vode pre dodavanja u bazen. To se preporučuje za bazene sa vinilnom oblogom

Ako ne morate rastvarati, sipajte sredstvo u vodu hodajući obodom bazena. Ključno je to da se hemikalije dobro rasporede, pa ćete nakon sipanja uključiti pumpu i neka radi bar 8 sati kako bi se hemikalije ravnomerno raspodelile.

Ako nivo hlora bude nula unutar 8 sati nakon šok tretmana, ponovite šok tretman sa jačom dozom.

Nikad nemojte šokirati bazen kada direktno sunčeva svetlost pada na njega, već je idealno da to uradite noću, jer hlor neće sagoreti.

Jako važan savet – nikad nemojte mešati šok tretman sa drugim hemikalijama, jer može doći do opasnih reakcija.

Ne smete plivati u bazenu dok se šok tretman ne raspodeli pravilno u vodi, jer nivo hlora može biti opasno visok.

Kada se nivo slobodnog hlora vrati na bezbedan nivo (1-3 ppm i pH ispod 7,6) možete se kupati u bazenu.

Kod određenih metoda šokiranja bazena menja se i nivo nivo kalcijuma ili pH vrednost vode, zato je važno da pre kupanja proverite parametre i izbalansirate vodu pre kupanja.

Šokiranje je efikasna metoda za održavanje higijenski ispravne vode u bazenu, i nije je teško sprovesti. Ova metoda sve je popularnija, jer nije dovoljno samo očistiti otpad u bazenu ili usisati dno. Nivo slobodnog hlora je jako važan, jer je on zaslužan za vezivanje svih štetnih materija.

Šokiranje se najčešće obavlja uz pomoć hlora, jer je cenovno najpovoljniji, ali to mogu biti i druga hemijska sredstva. Za koje god da se odlučite važno je da pažljivo pratite uputstva proizvođača. 

Nakon šokiranja sačekajte određeno vreme za prvo kupanje i uvek pratite pH vrednosti bazenske vode.