Kako se najbolje čisti roštilj?

Zamislite sledeći scenario: roštiljanje je završeno, gosti su siti, na stolu su ostale prazne činije, nekoliko čaša i miris dima koji se još zadržava u dvorištu. U tom trenutku malo ko razmišlja o čišćenju. Rešetka je vrela, na njoj su ostaci mesa i marinade, a posuda za masnoću može da sačeka, bar do sutra. Onda dođe sledeći vikend.

Iznesete meso, pripremite ćumur ili uključite plinski roštilj i shvatite da su se ostaci od prošlog puta već pretvorili u tvrdokorne naslage. Četka više ne prolazi lako, masnoća se dimi, a plamen naglo bukne čim nešto spustite na rešetku.

Da li roštilj mora da se pere posle svakog korišćenja? Kada je najbolje očistiti rešetku? Da li je dovoljno samo odstraniti ostatke hrane ili bi svaki put trebalo rastavljati ceo roštilj? I kako očistiti sve delove, a ne oštetiti premaz?

Odgovor je jednostavniji nego što deluje: roštilj ne morate temeljno prati posle svakog ručka, ali nekoliko minuta redovnog održavanja može vam kasnije uštedeti mnogo ribanja.

Redovno čišćenje roštilja poboljšava ukus hrane, doprinosi ravnomernijem pečenju i smanjuje rizik od rasplamsavanja vatre izazvanog nakupljenom masnoćom. Cilj nije da posle svakog korišćenja izgleda kao da je upravo iznet iz prodavnice, već da se ostaci hrane i prekomerne naslage ne gomilaju iz nedelje u nedelju.

Tokom sezone roštiljanja često se smenjuju porodični ručkovi, okupljanja sa prijateljima i spontano pečenje nekoliko pljeskavica ili grilovanje povrća za večeru. Zbog toga je mnogo praktičnije roštilj održavati redovno nego čekati kraj leta i boriti se sa slojevima zapečene masnoće. Najlakše je da čišćenje počnete dok su rešetke još tople. Ne treba ih dodirivati odmah nakon pečenja, dok su vrele, već sačekati da temperatura malo opadne. Dok se ostaci hrane još nisu potpuno stvrdnuli, uklonite ih četkom, sunđerom za ribanje, odgovarajućim strugačem ili kuglom napravljenom od aluminijumske folije.

Ovaj kratki postupak traje svega nekoliko minuta, a sprečava da se komadi mesa, marinada i masnoća zalepe za rešetku i sačekaju vas prilikom narednog korišćenja.

Obratite pažnju i na alat kojim čistite roštilj. Istrošene, oštećene ili rasklimane četke treba zameniti. Posebno treba biti oprezan sa četkama koje imaju žičane čekinje, jer se sitna metalna vlakna mogu odvojiti i ostati na rešetki. Bezbedniji izbor mogu biti četke i strugači bez metalnih vlakana. Ne zaboravite ni spoljašnje površine. Bočne police, ručke i delovi na koje spuštate pribor, tanjire ili začine lako se zamažu masnoćom. Brzo brisanje nakon korišćenja sprečava da se prljavština osuši i kasnije postane mnogo teža za uklanjanje.

Kada se roštilj potpuno ohladi, prekrijte ga zaštitnom navlakom. Ona ga štiti od prašine, kiše, polena, lišća i drugih nečistoća, posebno ako tokom leta stalno stoji na terasi, u dvorištu ili ispred vikendice.

Iako ste obrisali roštilj i sredili ga nakon korišćenja, roštilju je potrebno i povremeno detaljnije čišćenje. Najbolje bi bilo da ga temeljno očistite najmanje dva puta godišnje: jednom približno na polovini sezone i ponovo pre nego što ga odložite tokom zime. Naravno, ukoliko roštilj koristite veoma često, pečete masnije meso ili primećujete velike naslage, detaljno čišćenje može biti potrebno i ranije.

Temeljno čišćenje obuhvata tri osnovne celine:

Pre nego što počnete, roštilj mora biti ugašen i potpuno ohlađen. Kod plinskog modela zatvorite dovod gasa i pratite uputstva proizvođača za uklanjanje pojedinačnih delova.

Rešetke zahtevaju najviše pažnje jer dolaze u direktan kontakt sa hranom. Na njima ostaju masnoća, začini, komadi mesa, sir, povrće i marinade koje se pod uticajem visoke temperature brzo zapeku. Kada se rešetke ohlade, izvadite ih iz roštilja. Mrežastim sunđerom, najlonskim jastučićem, strugačem ili četkom namenjenom za roštilj uklonite sve veće i rastresite ostatke.

Zatim sudoperu, lavor ili veću posudu napunite vrućom vodom i dodajte deterdžent za pranje sudova koji dobro rastvara masnoću. Rešetke potopite i ostavite ih da odstoje između 15 i 30 minuta. Za to vreme će zapečene naslage početi da omekšavaju, pa će kasnije biti potrebno manje snage i ribanja. Nakon potapanja pređite preko rešetki čvršćim sunđerom ili odgovarajućom četkom. Posebnu pažnju posvetite uglovima i mestima na kojima se prečke spajaju, jer se tu često zadržava najviše ostataka.

Ako su rešetke napravljene od porcelana ili imaju porcelanski premaz, nemojte koristiti grube žice i abrazivne sunđere. Birajte nežniji pribor koji ne grebe, kako se zaštitni sloj ne bi oštetio i kako bi rešetke duže trajale. Kod veoma zaprljanih rešetki jedno potapanje možda neće biti dovoljno. U tom slučaju zamenite vodu, ponovo dodajte deterdžent i ostavite ih da se još malo natope. Mnogo je bolje ponoviti postupak nego agresivnim ribanjem oštetiti površinu. Na kraju ih dobro isperite čistom vodom i ostavite da se potpuno osuše na vazduhu pre vraćanja u roštilj.

Kada izvadite rešetke, verovatno ćete na dnu primetiti mrvice, pepeo, komadiće ugljenisanih namirnica i slojeve masnoće. Upravo taj deo često ostane zanemaren jer nije vidljiv dok se roštilj koristi. Najpre uklonite sve rastresite ostatke sa dna, bočnih strana i unutrašnje strane poklopca. Veće komade zapečene masnoće i naslage ugljenisanih ostataka pažljivo odvojite špahtlom ili strugačem. Nemojte koristiti alat koji bi mogao da izgrebe ili probuši površinu. Ovde takođe treba obratiti pažnju na vrstu materijala i preporuke proizvođača.

Ako imate roštilj na ćumur, ispraznite posudu ili sakupljač pepela. Ne čekajte da se pepeo nagomila do vrha, jer može zadržavati vlagu i otežati sledeće paljenje roštilja. Pre pražnjenja obavezno proverite da su se ćumur i pepeo potpuno ohladili.

Posudu za sakupljanje masnoće i tacnu za kapanje operite toplom vodom i deterdžentom. To su delovi u kojima se često stvara lepljiv sloj koji može izazvati neprijatan miris, dimljenje i naglo rasplamsavanje vatre.

Kako biste naredno čišćenje učinili jednostavnijim, pojedine posude možete obložiti aluminijumskom folijom, ali samo ukoliko je to dozvoljeno u uputstvu za vaš model roštilja. Folija ne sme da blokira otvore za ventilaciju niti da ometa pravilan protok vazduha i masnoće.

Unutrašnjost ne mora da bude savršeno čista. Već prilikom sledećeg pečenja ponovo će se pojaviti tragovi dima i masnoće. Važno je ukloniti prekomerne naslage koje mogu da se zapale ili ometaju rad roštilja.

Gorionici na plinskom roštilju uglavnom ne zahtevaju često čišćenje, jer veliki deo masnoće sagori tokom korišćenja. Ipak, povremeno ih treba pregledati. Ako primetite da je plamen na jednom mestu slabiji, da ne gori ravnomerno ili da su pojedini otvori potpuno zatvoreni, moguće je da su gorionici zapušeni ostacima hrane i masnoće.

U tom slučaju nemojte nasumično rastavljati delove. Pratite uputstvo proizvođača za pravilno uklanjanje, čišćenje i ponovno postavljanje gorionika. Neodgovarajuće vraćen deo može uticati na raspodelu plamena i bezbednost korišćenja.

Spoljašnjost roštilja možda ne utiče direktno na pečenje hrane, ali je stalno izložena masnim prstima, prašini, kapljicama marinade, kiši i dimu. Posebno se brzo zaprljaju ručke, bočne police, poklopac i donji ormarići. Pripremite novu posudu sa toplom vodom i deterdžentom za sudove. Sunđerom ili mekom krpom prebrišite sve spoljašnje površine.

Za tvrdokornije naslage na roštilju možete da koristite univerzalno sredstvo za uklanjanje masnoće, ali najpre proverite da li je pogodno za materijal od kojeg je roštilj napravljen. Sredstvo nemojte nanositi na vrelu površinu niti na delove koji dolaze u direktan kontakt sa hranom, osim ako je izričito namenjeno za tu upotrebu. Ako roštilj ima površine od nerđajućeg čelika, specijalizovano sredstvo za inox može pomoći da se uklone tragovi prstiju, masnoća i mrlje i da se površini vrati sjaj.

Nakon čišćenja uklonite sve ostatke sredstva i spoljašnjost obrišite suvom i čistom krpom. Tako ćete sprečiti pojavu fleka od vode i zadržavanje vlage.

Kada se svi oprani delovi osuše, vratite ih na mesto i proverite da li su pravilno postavljeni. Kod plinskog roštilja pregledajte gasne vodove, spojeve i priključke. Uverite se da nema vidljivih oštećenja i da je sve stabilno i pravilno povezano. Nakon toga uključite roštilj i proverite da li se svi gorionici pale i da li je plamen ravnomeran.

Ukoliko primetite miris gasa, oštećeno crevo, nestabilan spoj ili neuobičajen plamen, odmah isključite roštilj i nemojte ga koristiti dok problem ne bude otklonjen.

Čišćenje roštilja verovatno nikada neće postati omiljeni deo letnjeg okupljanja. Posle ručka svi bi radije seli u hlad, popili kafu ili pojeli još jedno parče lubenice nego uzeli četku i krenuli da ribaju rešetku. Ipak, upravo tih nekoliko minuta nakon korišćenja može mnogo da znači za kasnije.

Uklonite ostatke dok se nisu potpuno stvrdnuli, povremeno operite rešetke, ne dozvolite da se masnoća i pepeo nagomilavaju i zaštitite roštilj kada ga ne koristite. Tako će sledeće paljenje biti jednostavnije, hrana će se peći ravnomernije, a umesto dima od stare masnoće, dvorištem će se ponovo širiti samo onaj miris zbog kojeg se svi okupljaju oko roštilja.

Na našem Blogu čitajte i kako da bezbedno postavite roštilj.