Koja voda se sipa u parnu stanicu: iz česme, destilovana ili flaširana?

Kupili ste parnu stanicu, napunili rezervoar i spremni ste da konačno završite sa korpom veša koja već danima čeka. Međutim, pre nego što uključite uređaj, pojavljuje se pitanje koje je mnogo češće nego što se čini: koja voda se sipa u parnu stanicu? Voda iz česme, destilovana, demineralizovana? Možda filtrirana ili flaširana, jer deluje čistije i bezbednije za uređaj?

Odgovori koje možemo pronaći na internetu često su protivrečni. Dok jedni tvrde da je destilovana voda najbolji izbor jer ne stvara kamenac, drugi upozoravaju da se ona u određenim uređajima ne koristi samostalno. Upravo tu nastaje najveća nedoumica: preporuka koja važi za jednu parnu stanicu ne mora obavezno da važi i za drugu.

Zato smo proverili zvanična uputstva dva brenda čije se parne stanice veoma često koriste u domaćinstvima u Srbiji: Philips i Tefal. U nastavku objašnjavamo koju vodu svaki od ovih proizvođača preporučuje, šta treba uraditi ako živite u području sa veoma tvrdom vodom i koje tečnosti nikada ne bi trebalo sipati u rezervoar.

Parna stanica zagreva vodu i pretvara je u paru koja pod pritiskom prolazi kroz uređaj i izlazi kroz otvore na ploči pegle. Zbog toga sve što se nalazi u vodi – minerali, soli, organske nečistoće ili različiti dodaci – može vremenom dospeti u unutrašnje delove uređaja. To ne znači da je svaka voda iz česme automatski loša. Naprotiv, veliki broj parnih stanica napravljen je upravo za njeno korišćenje. Ipak, sastav vode nije svuda isti. Negde je ona mekša, dok u drugim područjima sadrži više minerala koji mogu doprineti stvaranju kamenca.

Sa druge strane, ni voda koja deluje „čistije“ nije uvek pravi izbor. Parfemisana, omekšana ili voda prikupljena iz drugih kućnih uređaja može sadržati sastojke koji pri zagrevanju ostavljaju naslage, izazivaju prskanje ili stvaraju bele i smeđe tragove na odeći.

Zato je najvažnije pravilo jednostavno:

Ne postoji jedna vrsta vode koja je najbolja za svaku parnu stanicu. Uvek treba pratiti preporuku proizvođača konkretnog uređaja.

Pre nego što detaljnije objasnimo preporuke svakog brenda, u tabeli možete videti njihove najvažnije razlike.

Već iz ovog poređenja vidi se zašto nije dobro oslanjati se na opšte savete. Philips dozvoljava korišćenje destilovane vode, dok Tefal naglašava da se čista destilovana voda ne koristi samostalno.

Philips dozvoljava korišćenje vode iz česme, destilovane ili demineralizovane vode. Ipak, kao najbolje rešenje za Philips parne stanice preporučuje se mešavina vode iz česme i destilovane ili demineralizovane vode u odnosu 50:50.

U rezervoar ne treba sipati vodu prikupljenu iz mašine za sušenje veša ili klima-uređaja, kao ni parfemisanu vodu. Takve tečnosti mogu sadržati vlakna, prašinu, mirise i druge nečistoće koje mogu uticati na rad uređaja ili ga oštetiti.

Tefal takođe preporučuje vodu iz česme. Ako je ona veoma tvrda, odnosno ako tvrdoća prelazi 30 °F, 17 °dH ili 21 °e, treba je pomešati sa destilovanom vodom u odnosu 50:50. U priobalnim područjima, gde voda može sadržati više soli, Tefal savetuje flaširanu vodu sa niskim sadržajem minerala. Ona se može koristiti i ako omekšana voda izaziva pojavu bele ili smeđe tečnosti.

Međutim, za Tefal parne stanice se ne preporučuje čista destilovana ili demineralizovana voda. Ona može uticati na učinak pare i doprineti stvaranju taloga u parnoj komori. Takođe treba izbegavati kišnicu, filtriranu vodu, vodu iz drugih kućnih uređaja i sve tečnosti sa mirisima, skrobom ili drugim dodacima.

Tvrda voda sadrži veću količinu rastvorenih minerala. U domaćinstvu je često možete prepoznati po:

Ipak, takvi znaci mogu poslužiti samo kao okvirna procena. Za precizniji podatak može se proveriti izveštaj lokalnog vodovoda ili koristiti test za merenje tvrdoće vode. Taj podatak je posebno važan kod Tefal uređaja, jer proizvođač navodi i konkretne granice tvrdoće nakon kojih preporučuje mešavinu vode iz česme i destilovane vode.

Jedna od najčešćih grešaka jeste korišćenje čiste destilovane vode bez prethodne provere uputstva. Ona može biti dozvoljena kod Philips uređaja, ali Tefal je ne preporučuje za samostalnu upotrebu. Takođe, ne treba pretpostavljati da je flaširana voda uvek bolja od vode iz česme. Nju Tefal dozvoljava samo u određenim situacijama.

Probleme mogu izazvati i mirisi, omekšivači, voda iz sušilice, kao i ignorisanje razlika između pojedinačnih modela. Čak i unutar istog brenda mogu postojati različiti sistemi za stvaranje pare i uklanjanje kamenca.

Punu oznaku uređaja možete pronaći na nalepnici parne stanice, ambalaži ili računu. Zatim u korisničkom uputstvu potražite poglavlje o vrsti vode, punjenju rezervoara, tvrdoći vode i uklanjanju kamenca.

Ako se opšti savet razlikuje od uputstva za vaš model, uvek prednost ima zvanična dokumentacija proizvođača. To je najjednostavniji način da izbegnete talog, prskanje, tragove na odeći i probleme sa stvaranjem pare.

Pitanje koju vodu sipati u parnu stanicu deluje jednostavno sve dok ne uporedimo preporuke različitih proizvođača. Tada postaje jasno da savet „uvek koristite destilovanu vodu“ nije samo previše pojednostavljen, već kod pojedinih uređaja može biti i pogrešan.

Philips  i Tefal slažu se u jednom: njihove parne stanice mogu da koriste vodu iz česme. Razlike se pojavljuju kada je voda veoma tvrda, kao i kod korišćenja destilovane, demineralizovane, filtrirane ili flaširane vode. Zato je najbolji način da zaštitite uređaj zapravo najjednostavniji: proverite oznaku modela, pročitajte preporuku proizvođača i ne dodajte u rezervoar ništa što nije navedeno u uputstvu. Tako ćete smanjiti rizik od naslaga, prskanja i mrlja, a parna stanica će duže proizvoditi ravnomernu i snažnu paru.